Još kako može. Štaviše, verovatno je da će to jednoga dana i postati. Znate kako kažu: ne guze lepi, nego uporni. A Lompar je i lep (smeh vrabaca iz offa) i uporan. Takvi kao Lompar naročito žestoko guze kad im određene prijateljske zemlje nameštaju ne koje treba da naguze, a guženjima tek nema kraja ni konca kad se naguženi sami nameste, namažu bulje vazelinom i još traže da im guzitelj zavrće uši i da ih pljeska po guzici.
Do skora nisam pomišljao da bi Rujević mogao biti toliko naivan da napiše sledeće redove: „Njegovo (Lomparovo) uspenije je interesantno jer nije izgledno. Iz kategorije izumrlih nacionalnih liberala, s rečnikom koji nadilazi ono što većina ljudi može da razume, pomalo unjkavim glasom i uglavnom staložen... Sve drukčije od onoga što obično prolazi u mejnstrimu.“
Napisati „nacionalni liberal“, isto je što i napisati - „drveno gvožđe „ - ili tačnije - „qwrz od ovce“! Sve što ima makar posredne veze s nacionalizmom - mada ne mora uvek završiti fijaskom - ne može imati nikakve veze s liberalizmom. Napisati sledeće: „sa rečnikom koji nadilazi ono što većina ljudi može da razume“ - znači nemati iskustva sa ispijanjem piva pred seoskim prodavnicama u S-skoj guberniji, koje pažljivijem slušaocu omogućava da dokona da seoski ispijači piva govore isto što i Lompar - doduše ne unjkavim glasovima i ne (šatro) staloženo - ali to je samo zato što se Lompar obraća publici sa „skupljim ulaznicama“, ali sa istom kolektivističkim mentalnim ustrojem.
Odlika istovetnosti kolektivističkog mentanog ustroja je zadušnobapska slavjanoserbska bolećivost - smrt svake ozbiljne politike - koja onima koje zavole jer su im ulili (po pravilu lažnu) nadu praštaju sve i pravdaju svaki njihov postupak.
Tako sam se poslednjih dana čudom čudio udivljeniju izvesnog broja veoma obrazovanih i u političkom mišljenju dobro potkovanih ljudi koji su pisali slavoslovlja studentskom vidovdanskom memorandumu, u kome - inače - piše isto što i u svim nestudentskim memorandumima, a lakovernima je nedremanu nadu ulio član tri memoranduma, citiram: „Kao zreo i istorijski narod (smeh vrabaca iz offa) svesni smo da se pitanje Kosova i Metohije ne može rešavati u izolaciji, već isključivo unutar složenih tokova međunarodne zajednice.“
Ne znam s kojim pravom, osim populističkog, vidovdanski studenti govore u ime celog, „zrelog i istorijskog naroda“ (opet smeh vrabaca iz offa), ali znam da su sve postpetooktobarske vlade pitanje Kosova rešavale unutar složenih tokova međunarodne zajednice. Ali da je „kvaka“ bila u tome što nisu ni pomišljali da ga reše. Kosovo, inače, jeste ogroman politički i državni problem, ali politički i državni problemi se ne mogu rešiti proseravanjima, nego isključivo političkom akcijom. Koja će biti tema naše sledeće kolumne.